Mladenci došli stanovati kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak.
– Mama, jesu li seka i njen muž još uvijek u sobi?
Mama: – Jesu.
Brat: – Ja mislim…
Mama: – Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu!
Kad se popodne vrati iz škole, dječak ponovo pita:
– Mama, da li su seka i zet još u sobi?
Mama:- Jesu.
Brat: – Ja mislim…
Mama:- Nema šta ti da misliš! Sjedi tu, ručaj i ćuti, a poslije se možeš ići igrati!
Kad se brat predvečer vratio kući, odmah upita:
– Da li su seka i zet sišli?
Mama: – Još nisu!
Brat: – Ja mislim…
Mama: – Dobro, ajde da čujem šta to misliš!
– Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin… Pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moje super ljepilo kojeg nema na polici, a vazelin je i dalje na polici…
