NIKOLA KRSTIĆ, IZ BEOGRADA: ‘Porfirije je na strani Cosa nostre koja nas drži utamničenom godinama, ali pazite šta sprema Aleksandar Vučić…’

Nikola Krstić, novinar iz Beograda, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o istupu poglavara Srpske pravoslavne crkve Porfirija Perića u Moskvi, medijskim slobodama u Srbiji, i opasnim namjerama režima srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića.

Patrijarh SPC Porfirije istupom u Moskvi, gdje je razgovarao s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, izazvao je burne reakcije u Srbiji, ali i u regiji. Kako komentirate Porfirijeve poruke o bh. entitetu Republika Srpska, Kosovu i Crnoj Gori, ali i one o takozvanoj „obojenoj revoluciji“ koja prema Porfiriju traje u Srbiji. Je li patrijarh SPC ovime konačno odabrao stranu kada su u pitanju studentske demonstracije protiv Vučićevog režima?

-On je odavno odabrao stranu. Njegova strana je tamo gde zvecka trideset srebrnjaka. Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) je na strani ove koza nostre koja nas drži utamničenom već trinaest godina, samo što on mora da simulira nekakvu uzdržanost i duhovnost, dok je u stvari ogrezao u srebroljublje i zavisnost od moći i uticaja u ovoj zemljetini. Nema se tu šta reći novo, SPC igra na duge staze – rekao sam, čini mi se, ovde već jednom – oni su svesni da će Vučiću i njegovim pobratimima, kumovima, ortacima i poslušnicima odzvoniti, kad-tad, i da će oni svoje usluge ponuditi novim vlastodršcima. Crkva ovde služi, nažalost, kao produžena ruka držanja masa pod kontrolom, pošto retki ovde žele da razumeju da je SPC zapravo ostvarila povijesni uticaj na ovim prostorima, uspela je da naopačke prevrne mnoge susedne zemlje, uključujući Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Porfirije je Putinu prenio Vučićeve pozdrave, te najavio dolazak predsjednika Srbije u Moskvu na Dan pobjede nad fašizmom. Vučić će se tako, unatoč upozorenjima iz Bruxellesa, naći rame uz rame s bjeloruskim diktatorom Lukašenkom i desničarskim premijerom Mađarske Orbanom, jedinim europskim državnicima koji idu na poklonjenje ruskom predsjedniku. Vučić obilato koristi europske pristupne fondove puneći kasu europskim milijunima, dok s druge strane koketira s ruskim agresorima. Je li ulazak Srbije u EU uopće moguć dok je Vučić na vlasti?

-Svet se velikom briznom menja, odnosno učvršćuju se autokratske citadele svuda po Evropi, Aziji, pa sada i  u Sjedinjenim Američkim Državama. Da li će Vučić otići na poklonjenje Putinu zaista postaje kozmetičko pitanje, budući da sve ono u šta su ljudi sa ovog podneblja verovali, sav taj čarobni svet koji nam je obećan, ukoliko se priključimo nekakvim civilizacijskim tokovima, šta god to značilo, vidimo da nam se pred očima raspada u paramparčad. Svet je ujedinjen pred genocidom palestinskog naroda u Gazi. Ceo taj svet koji nam je godinama trubio o ljudskim pravima i demokratiji sada nemo posmatra ili pak zdušno navija i čak naoružava izraelske snage, poput Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, u daljem istrebljenju tih ljudi. Vučić je maher, nije on baš toliko odlepio pa da ne zna šta da radi, kao Milošević u poslednjim danima, još on uvek osluškuje i prati šta svet oseća i misli, i to veoma dobro radi za sada. Pa, pobogu, Srbija preko svojih gospodara rata šalje naoružanje za Ukrajinu protiv ruske agresije, o čemu dalje pričamo? Tokovi novca su bitni, ko će gde da stoji na kazališnim predstavama su optičke varke za mase.

Stoga je i ulazak u Evropsku uniju postao u potpunosti nevažan, budući da Srbija već odavno nema takvu ulogu na tlu ovog kontinenta, već joj je uloga da bude oaza za strane investitore, belosvetske mutivode i ostale zlikovce koji će ovu državu konačno pretvoriti – kao da do sada to nisu – u platformu za eskploatisanje rudnih bogatstava i jeftine radne snage, dok će sa druge strane komesari iz Brisela da namiguju našem gospodaru da su napisali taman kako treba izveštaj u kome se pohvaljuje jedno, a kudi drugo, dok će ljudi u ovoj zemljetini da žive u halucinacijama da će EU da nas primi, čim bacimo Vučića sa vlasti.

KGB pop hoce u BRIKS!
Jbt jel ovo preruseni Vulin il mi se cini? pic.twitter.com/YpV9QcCVcf

— Brod Ludaka (@sergioni007) April 22, 2025

Obilježena je još jedna godišnjica NATO bombardiranja Beograda, no u srbijanskim medijima, pa čak i i u onim koji slove kao manjinski i oporbeni, nismo mogli čuti ni slova o uzrocima koji su doveli do NATO udara na zgradu RTS-a. Prije nego je zgrada RTS-a gađana od strane NATO saveza, svi TV repetitori u bivšoj Jugoslaviji su raketirani avionima koji su polijetali iz Batajnice. Zgrada BHRT-a, bivše TV Sarajevo, gađana je 1.000 dana i noći. No, o tome se šuti. Koliko je opasno selektivno pamćenje u medijima, posebno u onim koji se predstavljaju kao antirežimski?

-Ljudi u Srbiji pojma nemaju za opsadu Sarajeva. Znaju da je nešto tamo bilo po Bosni, ali u biti ne znaju da ona toliko trajala i da je bila besomučna, okrutna i hladnokrvna. Mada, čisto sumnjam da bi se neko nešto ovde mnogo potresao kada bi im to bilo izgovoreno na RTS-u. Da se razumemo, ne stresiraju se ovde ljudi ni oko NATO bombardovanja, da se stresiraju, pa valjda bi nešto i pitali, ovako se samo valjaju u toj kolektivnoj traumi kada dođe 24. marta.

Pričati o NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) ne znači da bi tako nešto trebalo abolirati, ali ovde se ono gleda kao totalno nezavisna stvar, koja se, eto, tek tako dogodila. Propaganda i indoktrinacija je ovde uradila svoje, sve vlasti do sada, otkako je pao Milošević, veoma bogougodno i prijatno su negovale kulturu sećanja da su devedesete samo jedna velika počinjena nepravda prema srpskom narodu. Dok se raja po Srbiji zamajavala iskrivljenim sećanjima i dogodovštinama iz prošlosti, politički establišment zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, intelektualnom elitom i ultrabogataškim podzemljem ukrupnjavao je svoj kapital, stoga im nikako nije odgovaralo da niži slojevi i klase pogledaju prema gore i vide da oni koji su ih odveli u razaranja, krvoprolića i zločine su u stvari ljudi koji su im se predstavili kao spasitelji. Doći će možda jedan dan kada će ljudi razumeti šta se ovde desilo, ali se to neće dogoditi dokle god živimo u neofeudalnom kapitalizmu na periferiji Evrope. Jer, sistemu to ne odgovara.

Danas više nema režima Slobodana Miloševića, koji je bio praćen agresijom, masovnim zločinima, etničkim čišćenjima, genocidima, jamama, hladnjačama, koncentracionim logorima, ubojstvima političkih neprijatelja i novinara, nema niti medijskih blokada kojima je taj režim držao građane Srbije sve vrijeme agresije na Bosnu i Hercegovinu. Srbija je godinama na meti kritika službenog Bruxellesa zbog medijski sloboda i vladavine prava. Je li Vučić nastavio tamo gdje je stao kao ministar informiranja u Miloševićevoj vladi kada su medijske slobode u pitanju?

-Ne, ovde se radi o drugačijem Vučiću. Greška je posmatrati gospodina Vučića kao čoveka koji je miloševićevskog kova, već bi trebalo ga gledati kao izaslanika neoliberalnog sistema. Gospodin Vučić nije ništa drugo nego avatar multikorporacijskih mašinerija i oligarhijskih struktura. Da, njegov način vladanja može da se uporedi sa onim radikalskim – silom – ali je i ta silovitost veoma suptilna, podla i podmukla. Ona je zapravo takođe specifična za zemlje trećeg sveta, koje navodno žele da budu demokratske, vladavinopravne, suverene i ostale baljezgarije.

To su ucene, egzistencijalna nestabilnost, pretnje otkazima, držanje po naslovnim stranama tabloida, dehumanizacija, psihološki teror. On je uspeo da spoji neoliberalnu kapitalističku dogmu sa ekstremnim šovinizmom, te je od ove države napravio sve ono što su prethodne vlasti se mukom mučile da urade, ali nisu umele i smele, stoga je Šešeljev politički i odrođeni sin to sa slašću završio. Žao mi je što ljudima rušim sneška, ali Vučić je samo razjarena monstruoznost svega onoga što se po svetu događa, samo što ovde, istini za volju, to ne mora više da se krije.

(M.I. – Slobodna-Bosna.ba)