Autorka i voditeljka Jovana Grgurević, u emisiji “NI 5 NI 6” na Kurir televiziji, bavila se aktuelnom društvenom temom, kroz glavna pitanja koja se postavljaju – koji su koraci u postupku traganja ljudi koji traže svoju braću i sestre, za koje je rečeno da su navodno umrli na rođenju.
Gošće emisije bile su tri žene koje su u potrazi za svojim sestrama Tijana Simić, Karolina Deli, Marija Krivokapić, kao i Ana Pejić iz Vojvođanskog udruženja roditelja ukradenih beba.
Sve tri sagovornice koje traže sestre imaju slično iskustvo da su u potrazi za srodnicama – za koje se tvrdilo da su umrle na rođenju pri čemu je to s obzirom na okolnosti delovalo veoma sumnjivo – preko odgovorajućih institucija nailazila na, kako kažu, zid.
Pejić je rekla kako je česta pojava da oni koji pronađu braću ili sestre ne žele javno da govore o tome što ne bi trebalo da bude praksa kao i da je problem tzv. bejbi afera u Srbiji samo zagreban, da ponekad potraga ima uspešan ishod, ali da to nije dovoljno sve dok se problem dubinski ne reši na sistemskom nivou.
Marija Krivokapić ispričala je kako je njenoj majci saopšteno da joj je ćerka tri dana nakon rođenja preminula, podelivši sa gledaocima tadašnje okolnosti koje navode na ogromnu sumnju i uverenje da je beba ukradena.
– Mi ni dan danas ne znamo šta je zapravo krenulo po zlu, s obzirom da je bila potpuno prirodna, regularna trudnoća. Knjiška. Najnormalniji porođaj, žensko dete, živo rođeno, znali smo i koliko je teško – dva kilograma i šesto četrdeset devet. To je veliko dete. Sve i da izgubi nešto na kilaži što se dešava u prvih par dana, to nije ništa strašno, nije za inkubator, nije za bilo šta slično tome. Ona je otišla na odeljenje i apsolutno nije postojala nijedna informacija koja je došla do nje da nešto sa detetom nije kako treba. I tako je naredna dva dana. S obzirom da u Višegradskoj u tom momentu nisu donosili dete na podoj, već je imala period od jedan do dva popodne da kažemo druženje s detetom, ali druženje gde ona ne može da uzme svoje dete u ruke, gde može samo da bude tu da mu priča, peva ili šta god 10-15 minuta i to je to. Porodila se 28. avgusta 1981, a 29. i 30. avgusta je išla na to, nazovimo ga, druženje sa bebom.
Nakon tri dana, međutim, kada je išla na druženje sa bebom nije je zatekla na uobičajenom mestu.
– Da bi je videla, 31. avgusta regularno po toj rutini, odlazi u taj prostor gde su bebe i na to mesto gde je bilo njeno dete. Nema deteta. Onda je pitala sestru koja je radila na tom odeljenju, gde je moja beba? Dobila je odgovor da pogleda u ovom drugom delu prostorije gde su starije bebe. Starije bebe, a njena beba ima tri dana, ali ok, tako su je uputili. Tamo opet nema deteta i šalju je glavnoj sestri koja je tada radila na tom odeljenju. Zatiče je na hodniku gde ona njoj kaže da sedne na tu neku klupu i kada je mama pitala gde je njeno dete, ona je krenula u priču kako je mami to prvi porođaj, da je ona potpuno zdrava, da će biti sve ok.
– Mama se zbunila zato što je rekla da to nije pitanje koje je postavila, pitala je gde je njeno dete. I ona je rekla: Vaše dete je danas u 12 sati umrlo. Prvo pitanje je bilo “u redu, što meni niko nije javio?” Posle onog prvog šoka, niko majku koja je na istom tom odeljenju nije obavestio da je do toga došlo, apsolutno joj je zabranjeno da vidi dete. Rečeno je da po protokolu oni zbog njenog zdravstvenog stanja ne mogu da joj daju da vidi dete.
Potom je usledilo šokantno saopštenje doktora:
– Prvog septembra obavlja se prva jutarnja vizita. Doktor je saopštio da je njeno deti u kritičnom stanju! Ona je bila u potpunom šoku! Rekla je: Stanite, dobijam informaciju juče da mi je dete umrlo! Je li umrlo ili nije umrlo? Doktor se zbunio i i reagovao otprilike kao da postavlja pitanje: Ko je vama rekao da je dete umrlo? I pošto je sestra bila prisutna u toj prvoj jutarnjoj viziti, mama je pokazala na nju, kada su se njih dvoje pogledali. Nekako su se njih dvoje smuljali i izašli. Tog dana ih više nije videla. Išla je da ih traži, ali apsolutno niko od ljudi koji su bili u viziti toga dana, apsolutno niko od njih nije bio prisutan. Rekli su joj da traži glavnu sestru, ali glavna sestra više nije bila ista. To se sve događa u Višegradskoj.
Podaci u otpusnoj listi takođe bude veliku sumnju:
– Šef odeljenja u tom momentu je bio doktor Južnić. On je potpisao otpustnu listu, zbog toga znam. I u suštini u otpustnoj listi stoji samo datum rođenja, živo rođeno žensko dete, kao što sam rekla, kilaža, dužina, tačka. Umrla 31.8. i to je to. Uzroka smtri nema. I ja sam, kada sam krenula u potragu, prvo otišla u opštinsku upravu da tražim izvode iz matične knjige rođenih i umrlih, pošto su mi rekli: Ne možete bez imena i broja. Ja sam rekla okej, recite mi na koji način mogu. Čak ni to nisam dobila. Tad mi je bilo jasno, ja tamo ne mogu dobiti izvod. Ja tamo mogu dobiti medicinsku dokumentaciju. Okej, ja sam otišla tamo, tražili smo na šalteru gde možemo da po toj otpustnoj listi dobijemo medicinsku dokumentaciju u smislu: izveštaj mrtvozornika da se vidi uzrok smrti deteta. Na kraju su pozvali obezbeđenje, niko nije vikao, nego sam ja insistirala na tome da mi se da osoba kojoj mogu da predam taj dokument. Naravno niti sam predala dokument, nije mi dozvoljeno da ga predam, jer nas je obezbeđenje ispratilo i ni dan danas nismo dobili nikakvu medicinsku dokumentaciju koja potvrđuje uzrok smrti. Praktično od celog porođaja i cele situacije vi imate praktično samo otpustnu listu.
(Kurir.rs)
