Trojica mladića su je napili votkom kod hotela Moskva, a potom su je naizmenično silovali sve dok nisu shvatili da je ukočena, hladna i mrtva.
Marina Petrović (22) iz Beograda, studentkinja Pravnog fakulteta, nađena je pre tačno 22 godine mrtva na betonskom podu napuštene kuće u Lominoj ulici broj 42 u Beogradu. Bila je ukočena, hladna i silovana, njeno telo je bilo položeno na karton.
Marina je zadnji put viđena sa svojim dečkom u Knez Mihajlovoj ulici 3. juna 2002. godine. Kada su se rastalajali, rekla mu je da želi da se prošeta i da hoće peške da ide kući.
Dva dana posle toga njeno beživotno telo nađeno je na betonskom podu napuštene kuće u Lominoj 42 u Beogradu. Trojica mladića su je napili votkom kod hotela Moskva, a potom su je naizmenično silovali sve dok nisu shvatili da je ukočena, hladna i mrtva.
Kako je utvrđeno, Marina je oko 23 časa tog kobnog 3. juna 2002. već bila pijana, tačnije pod dejstvom benzodijazepina i votke kada su je Azmin Osmani koji je tada imao 22 godine, Ivan Imeri 41 i Predrag Matić koji je bio star 23 godine sreli u Knez Mihajlovoj ulici. Ponudili su joj piće i ispred hotela Moskva na Terazijama u Beogradu pa popili s njom još litar votke, zbog čega je ona izgubila svest.
Nije mogla da hoda pa su je trojica silovatelja smestili u kolica i odvukli do napuštene kuće.
Silovali su je naizmenično tog 4. juna oko 3.30 ujutru sve dok nisu shvatili da je mrtva, a onda pobegli.
Lekari su utvrdili da se ugušila zbog povraćanja i gubitka svesti. Povraćala je u nesvesnom stanju i nije mogla da se odupre manijacima.
Zbog gnusnog i zločinačkog silovanja Okružni sud u Beogradu je 5. novembra 2004. godine na 12 godina zatvora osudio je Azmina Osmanija, zvanog Ciki, na 12 godina Ivana Imerija, a na 10 godina Predraga Matića (23).
Osmani i Matić su pred Okružnim sudom u Beogradu delimično priznali silovanje, tvrdeći da ga je Imeri naterao na to. Osmani je naveo da je devojka disala dok ju je silovao, ali da joj je telo bilo hladno. Matić je izjavio da nije čuo disanje, dok je Imeri plačući rekao da nije kriv i tvrdio da nije imao seksualni odnos sa žrtvom.
Imeri se pravdao se da je drugoj dvojici zločinaca rekao da pozovu Hitnu pomoć. ali da oni to nisu učinili.
Matić je tvrdio da Marina nije disala još od Sremske ulice, gde su svratili na picu. Rekao je da su Osmani i Marina već bili pijani kada se sreo s njima kod Moskve.
– Bila je bleda i hladna. Nije se pomerala. U podru,u u Lominoj ulici bili su još jedna žena i njen sin. Žena je spavala dok je dečak, kog zovu Crnogorac, sve gledao – ispričao je Matić.
Imeri tvrdi da je predlagao da zovu Hitnu pomoć još kod Moskve.
Osmani je rekao da je vodimo u Lominu i da nećemo zvati Hitnu. Pomogao sam im da je odvedu . Bila je ukočena. Ne znam šta s eposle dešavalo jer sam otišao. Nisam imao odnos sa Marinom. To oni hoće da mi napakuju jer sam ih prijavio policiji kada su prebili nekog geja. Kod kuće imam troje dece, nikada to ne bih uradio – branio se Imeri.
Osmani međutim tvrdi da su sva trojica bili prisutni i da su je silovali sva trojica.
– Ja sam prvi imao odnos s njom. Pre toga sam primetio da se uneredila, pa sam je oprao i presvukao. Ništa nije govorila tokom odnosa. Nije otvarala oči. Imeri je ubrzo otišao, a Matić i ja smo zaspali. Kada smo se probudili, zatekli smo je u istom stanju. Tada smo zvali Hitnu pomoć i policiju – govorio je Osmani na suđenju, gledajući pritom sudiju pravo u oči.
Za ovakav gnusni i bolesni zločin ova trojica silovatelja dobili su ukupno 34 godine zatvora.
(Telegraf.rs)
